Sve počinje posetom izabranom lekaru opšte prakse koji će pregledati Vaš abdomen (stomak) i obaviti rektalni pregled kako bi ustanovio da li postoje neke promene ili otok. Ovaj pregled može biti malo neprijatan, ali svakako nije bolan.
Ukoliko se potpuno opustite tokom pregleda, sve će biti manje neprijatno. Najverovatnije ćete biti upućeni da predate stolicu (feces) na analizu radi pregleda na prisustvo krvi. Ukoliko Vaš lekar ne otkloni sumnje ili veruje da Vaši simptomi mogu biti izazvani karcinomom, ili nije siguran šta je pravi razlog, uputiće Vas kod lekara specijaliste. Ukoliko ipak sumnja na karcinom, morate otići na pregled kod specijaliste u najkraćem mogućem roku.
U bolnici, pre nego što počne sa pregledom, specijalista će Vas pitati o Vašem opštem zdravstvenom stanju i eventualnim zdravstvenim problemima koje ste imali u prošlosti. Takođe, u sklopu kompletnog pregleda, ponoviće i pregled koji je obavio Vaš lekar opšte prakse. Uglavnom svi karcinomi creva razvijaju se u debelom crevu - dve trećine u kolonu a jedna trećina u rektumu.
Sledeći dijagnostičke procedure se koristite u svrhu otkrivanja karcinoma debelog creva:
Proktoskopija / sigmoidoskopija
Ovaj pregled omogućava lekaru da pogleda unutrašnjost rektuma ili donjeg dela debelog creva. Ova vrsta dijanostike se obavlja u specijalizovanoj bolnici, tj. kod specijaliste gastroenterologa.
Zamoliće Vas da legnete na levu stranu, savijenih kolena, dok se proktoskopska sonda pažljivo uvodi u Vaš analni otvor. Mala pumpa je postavljena na sondu, kako bi vazduh mogao da se upumpa u crevo. To može da Vam izazove osećaj poput onog kad Vas tera u WC, ali taj osećaj prestaje odmah posle pregleda.
Proktokop je kraća sonda kojom se pregleda rektum, dok je sigmoidoskop nešto duža sonda kojom se može pregledati i dalje od rektuma, donji deo debelog creva.
Uz pomoć svetla i male kamere koja se nalazi na vrhu sonde, bilo kakve promene na unutrašnjosti creva mogu da se primete. Takođe, po potrebi, mali uzorak promene (biopsija) se može uzeti pomoću sonde, kako bi ćelije bile ispitane pod mikroskopom. Biopsija nije bolna.
Proktoskopija i sigmoidoskopija mogu biti malo neugodne metode, ali obično nisu bolne. Trebalo bi da bez problema odete kući odmah po ovoj dijagnostičkoj proceduri.
Kolonoskopija
Ukoliko Vaš lekar smatra da treba pregledati celu dužinu debelog creva, uputiće Vas na kolonoskopiju. Nju obavlja lekar specijalista, gastroenterolog. Procedura ne zahteva hospitalizaciju već istog dana idete kući. Pregled traje oko sat vremena.
Za ovu dijagnostiku, debelo crevo mora biti potpuno prazno, što znači da ćete od lekara pre pregleda dobiti instrukcije u vezi sa ishranom, kao i savet da uzimate puno tečnosti i laksative (sredstva za čišćenje) par dana pre pregleda. Takođe, istog dana ne treba jesti i piti ništa. Slična priprema i pražnjenje creva, neophodno je i za snimanje barijumskim kontrastom.
Malo pre ove procedure, moguće je da ćete dobiti tablete sedativa kako biste bili opušteniji tokom kolonoskopije. Sedativi se mogu dati i intravenskim putem. Kad se komforno namestite u položaj za pregled, na bok, blago skupljeni, lekar će pažljivo uvesti sondu kolonoskopa u Vaš analni otvor. Ova sonda je napravljena od fleksibilnih vlakana i lako prolazi kroz anatomske zavoje i krivine, tako da se lako obavlja pregled čitavom dužinom debelog creva. Mala kamera i lampa se nalaze na vrhu sonde.
Tokom ove dijagnostičke procedure, snimaju se i pregledaju sve promene ili otoci u unutrašnjosti celog debelog creva, a takođe, može se uzeti i biopsija tkiva sumnjive promene, kao i u rekto- ili sigmoidoskopiji.
Ova metoda može biti neprijatna, ali blagi sedativ pomaže da se osećate opuštenije. Većina ljudi ide kući nedugo posle pregleda, a nije loše organizovati se sa nekim da dođe po Vas u bolnicu jer ne bi trebalo da vozite nekoliko sati posle pregleda zbog produženog dejstva sedativa.
Snimanje barijumskim kontrastom
Ova metoda predstavlja rentgensko snimanje debelog creva koje se obavlja u bolnici.
Za ovu dijagnostiku je veoma bitno da su creva potpuno prazna kako bi se dobila što jasnija slika. Priprema za snimanje je slična onoj u kolonoskopiji i već je opisana u gornjem tekstu (videti gore). Ona može da varira od bolnice do bolnice, ali ćete svakako dobiti veoma precizne instrukcije od Vašeg lekara ili medicinske sestre na odeljenju. Takođe, na dan snimanja, ne smete uzimati ni hranu ni vodu.
Neposredno pre testa, kako bi osoblje proverilo da li su creva prazna, možda će obaviti blago ispiranje creva. Sestra koja Vas priprema za pregled će Vas zamoliti da legnete na stranu i pažljivo će Vam kroz analni otvor uvesti sondu kroz koju će Vam ubrizgati vodu. Posle nekoliko minuta reći će vam da možete vodu izbaciti u toalet.
Za snimanje ovim kontrastom, mešavina barijuma (koji se vidi na rendgen snimku) i vazduha se ubacuje na isti način kao i sonda za ispiranje. To omogućava jasan snimak cele dužine creva. Veoma je bitno da se mešavina barijuma i vazduha zadrži tokom snimanja pod rentgenom. Lekar potom može da posmatra unutrašnjost debelog creva i svaka promena se vidi na rentgenskom snimku.
Preporučuje se da obezbedite nekoga da dođe po Vas posle pregleda jer metoda može biti neugodna i zamorna.
Nekoliko dana posle ovog snimanja, možda ćete primetiti da Vam je stolica obojena u belo. Nema razloga ni za kakvu brigu jer se to barijum eliminiše iz creva. Osim što će obojiti stolicu, takođe, može i da izazove zatvor, ali uzimanje lakog laksativa po potrebi će regulisati Vašu probavu u roku od nekoliko dana.
Magnetna rezonanca (MRI)
Snimanje magnetnom rezonancom ili MRI (magnetic resonance imaging) omogućava snimanje segmenata Vašeg tela što može pomoći u određivanju stadijuma bolesti. Ovi snimci daju jasnu sliku hirurzima i pomažu im u pripremi plana operacije ili donošenju odluke o drugoj terapije pre operacije (zračenju ili hemioterapiji). Pacijenti sa rektalnim tumorom će često ići na MRI pre operacije.
Kod nekih pacijenata u venu se ubrizgava injekcija sa kontrastom kako bi se povećao kvalitet snimka. Tokom ovog snimanja od Vas će se zahtevati potpuno mirovanje u ležećem položaju u komori za snimanje u trajanju od oko 30ak minuta. Ovo može biti neprijatno ukoliko se osećate neugodno u zatvorenim prostorima i obavezno treba pomenuti taj problem radiologu koji Vas bude snimao.
MRI snimanje proizvodi veliku buku, ali ćete dobiti čepiće za uši ili slušalice. Takođe, u komori se nalazi veoma moćan magnet tako da pre ulaska morate skinuti sa sebe sve metalne predmete. Osobe koje imaju srčani monitor ili pejsmejker, kao i određene tipove hirurških šrafova ne mogu ići na MRI zbog jakog magnetnog polja.
CT kolonografija
Ovo je najnovija procedura, a naziva se još i virtuelna kolonoskopija.
Nije dostupna na svim mestima, pa ćete, ukoliko Vaš lekar zahteva ovu dijagnostičku proceduru, morati da zakažete snimanje u specijalističkom centru koji ima opremu za ovu proceduru. Umesto kolonoskopije, kompjuter proizvodi posebnu sliku kako bi se ispitalo Vaše debelo crevo. Ova procedura, takođe, može da zameni i snimanje barijumskim kontrastom, ali o svemu ovome će Vaš lekar blagovremeno prodiskutovati sa Vama.
Priprema za snimanje je ista kao i za kolonoskopiju (vidi gore) tako da ćete biti par dana pre snimanja na posebnom režimu ishrane, uzimati puno tečnosti i laksative.
Ovo snimanje se obavlja u bolnici na odeljenju, a često se pacijenti samo pojave u zakazanom terminu i ne hospitalizuju se. Neposredno pre skeniranja, lekar će Vas postaviti da legnete na bok i kroz analni otvor će Vam uvesti sondu preko koje će Vam upumpati vazduh i ugljen dioksid, što će omogućiti da se creva prošire tokom snimanja i obezbede kvalitetan snimak na skeneru. Lekar će napraviti dva snimka na ovom skeneru, prvi dok ležite na boku, a drugi dok ležite na stomaku.
Posle dva snimanja, kompjuter obrađuje oba snimka i kreira sliku koju kasnije proučava lekar.
Ukoliko postoje neke promene na crevu, možda će lekar tražiti da obavite i kolonoskopiju radi uzimanja biopsije.