Neil Howie 02.03.2015

Ova godina će biti drugačija, kažeš sebi prvog januara, iako se danima budiš uz bolove.  Odeš kod doktora, tamo ti kažu da je neophodno uraditi testove. Čekaš, onda, deset dana kasnije, dan pred povratak na posao, odeš ponovo kod doktora u strahu da će možda nešto naći. Nakon samo pet minuta testiranja, saopšte ti da imaš veliki tumor. E, onda se zaista uplašiš...

Januar 2014. godine mi je počeo upravo ovako. Na operaciju sam otišao na sam rođendan, samo nedelju dana nakon testiranja. Sledećeg meseca rezultati biopsije su pokazali da imam III stadijum raka debelog creva. Narednih šest meseci prolazio sam kroz hemioterapiju zbog koje sam tri dana nedeljno provodio u bolnici, a narednih deset oporavljajući se. I tako dvanaest puta zaredom.

U tom periodu sam shvatio koliko sam zapravo srećan, jer imam punu podršku svoje supruge, porodice i prijatelja. Ova podrška mi je bila naročito važna jer se sve ovo dešavalo 2200 kilometara od mog rodnog grada, u zemlji čiji jezik ne govorim.

U aprilu, tokom jednog od tretmana, gledao sam Londonski maraton i tada sam odlučio da ću, pod uslovom da prebrodim ovu životnu epizodu, sledeće godine, 26. aprila 2015, i ja učestvovati. Maraton bi za mene bio izazov i da sam savršen ozdrav, jer u poslednjih sedam godina nisam uopšte trčao. Hemioterapija nije prijatna, pa mi je ideja o maratonu najpre pomagla da razmišljam pozitivno, da svoje misli usmerim na vreme nakon lečenja. Razgovarao sam sa prijateljima koji su me podržavali u pozitivnom razmišljanju i uveravali da sam sebi postavio odličan cilj. Zajedno smo počeli da razmišljamo o tome kako bi moj poduhvat mogao da podrži rad humanitarnih organizacija, kao što je EuropaColon i Udruženje obolelih od raka debelog creva i jetre, koje pomažu mnogim obolelima od raka debelog creva.

Krajem avgusta, nakon završene hemioterapije, dobio sam rezultate koji su pokazali da više nem raka, što je značilo da mogu da se vratim normalnom životu. Nakon skoro sedam meseci odsustva sa posla, počeo sam ponovo da radim. Takođe sam počeo ponovo da trčim, isprva svega po 5 minuta, laganim tempom (jedva osećajući stopala), postepeno povećavajući razdaljinu i brzinu. Takođe sam počeo da prikupljam sredstva za borbu protiv raka debelog creva, kako bih pomogao onima koji su imali manje sreće od mene.