Evropska pravila protiv raka
politika.rs 18.10.2014
U saradnji sa Međunarodnom agencijom za izučavanje raka iz Liona, Evropska komisija je upravo objavila 12 načina za smanjenje rizika od raka, kao grupe od preko 200 sličnih, ali ne i podudarnih bolesti. Pravila se, zahvaljujući naučnim dokazima prikupljenim u međuvremenu, delimično razlikuju od prethodnih sličnih preporuka iz 2003. godine, a namenjena su, kako se kaže, i Amerikancima evropskog porekla, ali ne i stanovnicima zemalja u razvoju. Razlog su različiti činioci spoljne sredine kojima su izloženi ljudi u tim delovima sveta, kako zbog drukčijih ličnih navika, tako i zbog sveukupnog (društvenog, kulturnog, političkog, klimatskog i drugog) okruženja. Primera radi, u industrijski razvijenim zemljama infekcije su odgovorne tek za svaku 14. ili 15. žrtvu raka, a u velikim delovima Azije i Afrike - za svaku petu.
Pravila su pisana jednostavnim stilom i upravo se prevode na sve jezike zemalja - članica EU, a cilj im je da pokažu kako se lako dostupnim izmenama načina života može prepoloviti rizik pojave raka. Ta poruka je posebno značajna za našu sredinu gde gro ljudi, uključujući i mnoge zdravstvene radnike, uzroke raka vidi u stresu i osiromašenom uranijumu (stres ne izaziva tu bolest, mada može da utiče na njen tok, dok bi osiromašeni uranijum, da je tako poguban, već doveo do prestanka života na Kosovu, u Iraku i Kuvajtu, a ne u centralnoj Srbiji, gde ga praktično nije ni bilo). Važnost ovakvih zabluda je u pasivizaciji (“tako je, šta ja tu mogu”), te se ne preduzimaju mere koje produžavaju život. One su utoliko značajnije što slične faktore rizika dele vodeći uzorci umiranja - pored raka, tu spadaju bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, neka najznačajnija oboljenja disajnog i crevnog sistema, itd.
Shodno očekivanju, najveća pažnja se posvećuje pušenju, kao “vodećem globalnom uzroku obolevanja i umiranja podložnom sprečavanju”. Navode se pogubne posledice izlaganja duvanu (recimo da polovina pušača umire zbog te svoje navike), pa se kao posebna, druga po redu stavka izdvaja zalaganje da kuća i radno mesto budu sredine bez duvanskog dima.
Savet da se održava “zdrava telesna masa” zamenio je, zbog svoje pozitivne konotacije, prethodno upozorenje o opasnosti gojaznosti. Tom cilju treba da pomognu dva važna pravila: zdrava ishrana (puno žitarica, mahunarki, voća i povrća, izbegavanje visoko kalorične hrane, zaslađenih pića, mesnih prerađevina, crvenog mesa i soli) i fizička aktivnost (što manje sedenja, uz bar pola sata umerenog fizičkog napora dnevno).
Pažljivo je sročen stav o korišćenju alkohola zbog njegovih različitih efekata. U načelu je štetan po zdravlje, ali jedno ili dva pića dnevno starijim ljudima deluju zaštitno na srce. Za sprečavanje raka, međutim, važi pravilo nulte tolerancije.
Postojanje takozvanog profesionalnog raka razlog je što se stavlja naglasak na poštovanje principa zaštite na radu. Neki faktori rizika na radnom mestu, pre svega izlaganje sunčevom i radioaktivnom zračenju, u velikoj meri ugrožavaju opštu populaciju. Zato se, naročito kada je reč o deci, insistira na izbegavanju preteranog sunčanja, posebno ukoliko se ne koriste zaštitne kreme i na vođenju računa o sadržaju radona u porodičnim kućama. Radon je krajnji proizvod radioaktivnog raspadanja i ima ga u zemljištu, pa je u mnogim delovima SAD već decenijama neophodno pri prodaji kuća priložiti potvrdu o koncentraciji radona.
Preporuka namenjena ženama sastoji se iz dva dela. Prvi predstavlja savet da se što duže doji, jer se tako smanjuje rizik od raka, a drugi je upozorenje da suprotan efekat ima takozvana hormonska supstituciona terapija, koja se najčešće daje u vreme menopauze.
Na kraju, značajno mesto u prevenciji raka posvećeno je vakcinaciji i skriningu. Još ranije je naglašavana važnost vakcinacije protiv zarazne žutice B za sprečavanje nastanka raka jetre, a sada joj se pridružuje i vakcinacija protiv virusa zvanog HPV, uzročnika nekoliko malignih tumora, a skoro bez izuzetka raka grlića materice. Za skrining raka debelog creva, dojke i grlića materice upozorava se da treba da budu deo organizovanog programa.
12 načina da se smanji rizik od raka:
1. Nemojte pušiti. Ne uživajte duvanske proizvode.
2. Nemojte dopustiti pušenje u svom domu. Poduprite politiku nepušenja na radnom mestu.
3. Održavajte zdravu telesnu težinu.
4. Budite telesno aktivni u svakodnevnom životu. Ograničite vreme koje provodite sedeći.
5. Hranite se zdravo:
- Jedite što više integralnih žitarica, mahunarki, povrća i voća.
- Ograničite unos visokokalorične hrane (hrane bogate šećerom ili masnoćama) i izbegavajte zaslađena pića.
- Izbegavajte suhomesnate proizvode; ograničite unos crvenog mesa i hrane s velikim sadržajem soli.
6. Ako konzumirate alkohol bilo koje vrste, budite umereni. Nekonzumiranjem alkohola smanjuje se rizik od raka.
7. Izbegavajte prekomerno izlaganje suncu, naročito deca. Upotrebljavajte zaštitu od sunca. Ne sunčajte se u solarijima.
8. Poštujte zdravstvena i sigurnosna uputstva na radnom mestu kako biste se zaštitili od materija koje uzrokuju rak.
9. Saznajte jeste li u svom domu izloženi zračenju od prirodno visokih nivoa radona. Preduzmite mere za smanjenje visokih nivoa radona.
10. Za žene:
- Dojenjem majka smanjuje svoj rizik nastanka raka. Ako možete, dojite svoje dete.
- Hormonskom supstitucionom terapijom povećava se rizik od određenih vrsta raka. Ograničite trajanje hormonske supstitucione terapije.
11. Uključite svoju decu u program vakcinacije protiv:
- Hepatitisa B (za novorođenčad)
- Humanog papiloma virusa (HPV) (za devojčice).
12. Učestvujte u organizovanim programima za rano otkrivanje raka:
- debelog creva (muškarci i žene)
- dojke (žene)
- grlića materice (žene).